borovcanin

ПОРИЈЕКЛО ПОРОДИЦЕ БОРОВЧАНИН

Предање говори да наша породица Жижић потиче од породице Мрњачевић са крсном славом св. ар. Михаила – Аранђеловдан још од Косова од неког Рада Мрњачевића. Претпоставља се да су Боровчанини из Жунова од те породице.

За вријеме владавине Ивана Црнојевића од 1465. године до 1490. године постојао је код њега Војвода Вук и предање каже да смо од њега.

А Илија дјед Илије и унук Живка, жена му се звала Мара кћерка Харнбаше Трипка Гуриша а сестра од шест брат Јован њен брат исти дјед Вожда Црног Карађорђа.

Живко син челног горе Вука погинуо је 1714. године од похоре Везира Хасана Чупрализа на Црну Гору. Имао је осам брата и по Живку и жени му Живани се прозвасмо Жижићић јер смо том похаром Турака и напустили Чево код Цетиња.

Породица Боровчанин су Жижићи из Роваца, а у Босну су дошли из Дробњака. Својевремено Илија Жижмћ из Дробњака био је хајдук. Као таквог Турци су га рогонили и потјере организовали за њим. Успјели су да га ухвате са сином Николом их убију иа свиреп начии у Никшићу.

Послије погубљења Турци крену у нљачку. Илијјини синови Јован и Бошко са мајком побјегну у шуму. Из Дробњака бјеже у Херцеговииу код неког аге. Једном на њих насрне неки Турчин, они га убију и пред нотјером побјегиу у Грахово.

Раније су славили Аранђеловдан, али да не би били откривени прихвате славу светог Луке - Лучиндан.

Видјевши опасносг од Турака они бјеже и настане се на Гласинац. Намјере се на доброг агу који је имао имање у Горњем Оџаку. Свидјела се аги нова радна енага те их насели у Боровац. Доласком иа Боровац промјенили су презиме и славу. Од аге су купили земљу и направили кућу.

Илијна жена Јованка, Јоваиова и Бошкова мајка, остала је у Дробњацима. Јованка се реудала за неког Брђана и родила сина Рада. Након тога опет остане удовица. Послнје тога дошла је синовима Јовану и Бошку на Боровац. Са собом је повела и сина Рада.

Када су дјеца одрасла, онда су се подијелили. Тако Бошко одлази у Брејаковиће, Јован остаје у Боровцу, а полубрат Раде одлази у Нехориће.

Насел,авање у Боровац извршено је око 1830. годнне. Презимењака Боровчаиин има на Романијском подручју внше. Једни су на Боровцу и Брејаковићима који славе Лучиндан. Боровчанини у Нехорићима славе Јовањдан.

Други су ш Жуља који славе Аранђеловдан. Трећи Боровчанини се налазе у Жуновима. Овој трећој лози принадају Боровчаннии из Шарановог поља, Подгајева и Машурића, Луке код Олова који славе Ћурђевдан.

• Почетна страна
• Архива
• Фасцикле
• Линкови
• Администрација

• Честитамо!

• Генерална [1]
• PORODIČNO STABLO BOROVČANA [0]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom